BELINA

Dostupnost proizvoda: Da  /  

Nemanja Jovanov
Izdavač: Književna omladina Srbije
ISBN: 978-86-7343-306-6
Povez: Mek
Pismo: latinica
Br.strana: 256
Godina: 2017.


770,00 Дин.

,,BELINA'' - sinteza književne fantastike i naučnih predviđanja.
Prvi deo trilogije o ''odrastanju čovečanstva''.
U pitanju je divan roman koji integriše svoju fabulu u svet u koji se ne ulazi radi pukog uživanja u fantastičnim svetovima, već radi sagledavanja perspektiva koje se otvaraju pred ljudskim rodom na osnovu postojećih ili anticipiranih naučnih otkrića dozvoljavajući čoveku da iskaže šta želi od budućnosti i čega se u njoj boji.
U dubljem sloju romana prepoznajemo odmeravanje snaga između čoveka i sile čija ga moć fascinira. Čovek ih se plaši, ali i želi da prisvoji njihovu moć. Jedan duboki strah, jedno snažno osećanje nesigurnosti i nemoći spram sveta prepunog tajni, sjedinjen sa pustolovnom znatiželjom i osvajačkom ambicijom, objašnjava uspeh književnih dela kao što je ,,Belina’’.
Ono što u ovoj knjizi od samog početka fascinira jeste pitanje čoveka i njegovog identiteta, odnosno pitanje čoveka i njegovog opstanka u svetu destruktivnog materijalizma.
Jovanov označava svet u kome živimo kao raspadajući i ’bolećivo lep’ prostor čija površna privlačnost maskira kapitulaciju prolaznom i destruktivnom materijalizmu.

Radnja romana:
Miranda je marinski biolog. Razočarana je u život i naprasno odlučuje da se vrati moru i terenskom radu. Dobija priliku da se ukrca na preuređeni ledolomac Ruske Federacije, Akademik Spasov, koji u međunarodnoj naučnoj misiji plovi od Japana do Belog mora u Rusiji.
Simbol jednakosti među polovima i još od detinjstva veoravtna žrtva modernog društva, Miranda konačno uzima kormilo sudbine u svoje ruke. Našavši se u grupi ljudi koji tragaju, svako za drugačijim odgovorima, ona na putovanju upoznaje mnogo više od skrivenih lica, shvatajući da čovečanstvo stiže do opasne prekretnice.
Brod se zaustavlja u Petropavlovskom Kamčatskom, gde kapetan Aleksej Titov pod okriljev mraka ukrcava misteriozan teret. Teret prevoze do ostrva Vrangel, gde događaji polako poprimaju belinu
leda koji okružuje brod. Posada se polako polarizuje, a Miranda započinje put duboke samozpoznaje.
Akademik Spasov pomaže brodu Sjora, koji noseći neuobičajne putnike i tovar, trpi prodor vode. Brodom zapoveda ekscentrik Žan Sebastijan Luju, bogataš i lovac na nepoznato. On pred prisutnima iznosi veoma slobodne teorije da planeta Zemlja krije više nego što se zna i okriva svoju nameru da to i dokaže....

Knjigu ,,Belina’’ treba pažljivo čitati. Zato što je vizionarska. Zato što se poigrava sa stereotipima i onda ih ruši. Zato što je zabavna i uzbudljiva. I zato što poseduje slobodu od konvencionalnih književnih očekivanja i manirizama. I moralnu ozbiljnost.

Rođen sam u jesen 79. godine u Beogradu u zanimljivoj i prilično (ne)tipičnoj Jugoslovenskoj porodici. Zaista jesam išao svake godine na skijanje i na more, ponekada i više puta. Do vrtića i škole sam morao da pređem svega tri ulice, a izmet zaostao iza komšijskih pasa naučen sam da zovem “nagazna mina”. Nisam imao dvorište. Barem ne sa zelenom površinom osim one u studentskom parku. Neki svet čuda počinjao je tu i protezalo se skroz do zabranjenih urvina Donjeg grada prema Nebojši kuli i Ušću. Nikada nisam znao da li sam zaista rođen na Dorćolu. Po Svetlani Velmar Janković i lokaciji Čukur česme jesam. Po mangupariji par godina starijoj nisam, jer Dorćol je počinjao tek ispod Dušanove ulice.

Ne snađen u aktuelnim tokovima akademskog opredeljenja iz mirisa crno-bele foto laboratorije požurio sam preko reke na Fakultet Dramskih Umetnosti. Primnjen kao prvi na listi, ponosan i visok, započeo sam studije filma, paralelne stvarnosti koja mi je postala voljena profesija. Zaista čak i kada se osvrnem unazad, voleo sam da pričam priče. Žvrljanjem olovkom, fotografskim aparatom ili filmskom kamerom, nije bilo važno dokle god je moj komadić stvarnosti ostajao tu. Važnije je napomenuti da su i drugi voleli da slušaju te priče, pa izvodim zaključak da sam bio dobar u tome. Profesionalno ostvaren kao filmski snimatelj i član Udruženja filmskih umetnika Srbije, počeo sam shvatati da je stvaralaštvo usko povezano sa bogatstvom iskustva. Večno putovanje i traganje za velikim i malim specifičnostima sveta koji nas okružuje. Zaljubljen u novo i ne proživljeno, putovao sam jedrilicom po plavetnom sredozemlju, motociklom po prašini malene Srbije, polako shvatajući da širinu ne daju nepregledne milje skakutanja po udaljenim destinacijama već nešto drugo. Putovanje i iskustva jesu pokretačka hemija uma. U zatvorima svakodnevne rutine ostajemo sve dok ne donesemo odluku da svaku šetnju pretvorimo u iskustvo koje će nam biti neponovljivo. Istinu sam pronašao u obraćanju posebne pažnje na male stvari. Što su stvari manje, treba im se više posvetiti i više će nam dati. Tako moja tačka na tekstu sada liči na svemir bez granica, a ja zadovoljan lutam po njemu ponovo je tražeći da sa njom završim rečenicu.

 

TOP