OČEVI I DECA

Dostupnost proizvoda: Da  /  

Ivan Sergejevič Turgenjev
Izdavač: Otvorena knjiga
ISBN: 86-7674
Povez: Tvrd
Pismo: Ćirilica
Br.strana: 263
Godina: 2014.

Array
569,80 Дин.

Očevi i deca je jedan od najznačajnijih romana u XIX veku. Turgenjev u ovom delu prvi put uvodi pojam nihilizam. Ovaj naziv biva prihvaćen za filozofski pravac kojim su se bavili mnogi savremenici: Maks Stirner, Fridrih Niče, Alber Kami, Martin Hajdeger...

Arkadije Kirsanov vraća se kući po završetku studija u pratnji Bazarova, mladog doktora koga izuzetno ceni. Bazarov ne trpi autoritet bilo koje vrste, ne priznaje nikakvu vlast i ne prihvata nijedan princip o veri. Njegovo otvoreno odbacivanje društvenih konvencija dovodi do raznih nesporazuma i svađa i u potpunosti transformiše dom Kirsanovih. Ovaj vanvremenski prikaz generacijskog sukoba tokom društvenih promena, slikovito opisuje razdor između stare ruske . aristokratije i mladalačkog radikalizma širom države u devenaestom veku i nagoveštava nadolazeću revoluciju.

 

Ivan Sergejevič Turgenjev (rus. Ива́н Серге́евич Турге́нев, Orel, 1818 — 1883) je bio ruski književnik i autor drama.

Njegovo delo Očevi i deca smatra se jednim od najvažnijih romana u 19. veku. U njemu je prvi put definisao pojam nihilizam kome je suprotstavio „pozitivnog heroja“. Osim toga poznat je i po zbirki pripivedaka Lovčevi zapisi koja je prvi put štampana 1852.

Ivan Turgenjev je rođen u bogatoj zemljoposedničkoj porodici 1818. Prvih 9 godina života proveo je na imanju svoje majke Spaskoje-Lutovinovo u Orelskoj guberniji. Bogati roditelji su mu obezbedili dobro obrazovanje. Školovao se kod kuće, a kasnije u internatu u Moskvi. Počeo je da studira filologiju 1833. na Univerzitetu u Moskvi, studije je nastavio u Sankt Peterburgu (1834 — 1837) i Berlinu (1838 — 1841). Posle povratka u Rusiju 1841. počeo je da radi kao činovnik u ministarstvu spoljnih poslova u Sankt Peterburgu. Taj posao je napustio posle dve godine da bi se posvetio literarnom radu.

Turgenjev je odbacivao politički radikalizam koji su podjednako iskazivali kritičari i pobornici carskog režima, ali je bio razočaran represivnom unutrašnjom politikom cara Nikolaja I. Aktivno je iskazivao svoje protivljenje kmetstvu, što je pokazao i kada je nasledio roditeljsko imanje 1850. Tada je oslobodio sve kmetove, a posle zvaničnog ukidanja kmetstva 1861, pomogao je emancipaciju i ekonomski položaj kmetova na svome imanju. Državna vlast nije sa simpatijama gledala na njegove otvoreno iznete stavove. Uhapšen je u maju 1852. i proveo je dve godine zatočen na porodičnom imanju. Razlog je bio članak posvećen preminulom Gogolju kojim je zaobišao zvanične cenzore. Odbojnost ka preovladavajućem političkom stanju u Rusiji bila je razlog što je mnogo godina proveo u inostranstvu. Konačno je emigrirao 1861, prvo u Baden-Baden (do 1870), a kasnije u Pariz, gde je živeo do smrti. U Rusiju se vraćao povremeno u posebnim prilikama.

TOP